Zapisi pred svitanje u porodičnoobiteljskim tvrtkakompanijama(drugi deo)

Autor: Boris Vukic

&

Na pitanje „Šta kaže praksa šta je najbolje da mi uradimo, kakvu odluku da donesemo“ odgovor je uvek isti: „U praksi je više mogućih rešenja i svako od tih rešenja imaće adekvatne posledice. Nema tačnog odgovora šta praksa kaže da je najbolje za vašu kompaniju, jer ne postoje dve iste porodične kompanije. Ono što praksa sigurno preporučuje jeste da se dobro promisli o preporučenim rešenjima i mogućim posledicama i da se donese odluka.“ Tradicije u nasleđivanju kompanija na ex Yu prostoru nemamo, za razliku od tradicije suđenja oko nasleđivanja njiva i suđenja oko međa. Ali iskustva više od 15 godina imamo. Koja je odluka najbolja zavisi prevashodno od vrednosnog sistema osnivača. A znano jeste – svaka vrednost ima svoju cenu.

&

„All growing family businesses eventually face the need to attract top-level talent from outside of the family. The business will need the energy and ideas that only outsiders can provide. Indeed, according to our research, about 12 percent of family-owned businesses have had persons outside the family serve as CEO!

„More than family: non-family executives in the family business“ by Craig E. Aronoff and John L. Ward

Dakle na čelu SAMO 12% porodičnih kompanija u svetu se nalaze menadžeri koji nisu članovi porodice. Pitanje je da li je to zato što: a) menadžeri nisu dovoljno dobri da bi vodili porodične kompanije ili b) menadžeri nerado odlaze u kompanije u kojima nisu uspostavljeni jasni profesionalni odnosi. Zainteresovane strane neka izaberu odgovor koji im draži 😊.

&

Ne jednom mi se desilo da osnivači (a baš, baš retko naslednici) u razgovorima oko tranzicije u porodičnim kompanijama započnu rečenicu sa „Dobro veli naš narod …. i onda sledi:

… Krv nije voda“

… Ako sam se ja mučio, on ne mora“

… Bolje se budala snalazi u svojoj kući nego pametan u tuđoj“

… Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti“

… Bliža je potkošulja od košulje“

… Sremac kad mu umre majka bude siroče a gazda tek kad mu umre otac“

… Nema uspeha iz carskih gaća”

. . .

Svaki od ovih nastavaka koristi se naravno kao argument za neki stav. I sasvim je u redu imati stav, ali problematičnim držim pozivanje na „narodne mudrosti“. Nije li konstrukcija „narodne mudrosti“ oksimoron? Gde mi to vidimo da je narod mudar? Na izborima? Po gledanosti određenih tzv. emisija na tzv. televizijama???

P.S.: Zahvalan svima koji mi na boris.vukic@asee.biz pošalju još neku, na život porodičnih kompanija, primenjivu „narodnu mudrost“, skupljam ih.

Boris Vukić