Šekspir je mudriji od naroda

Autor: Boris Vukic

Metodologija „4 pripreme za generacijsku tranziciju“ nastala je nakon decenije proučavanja literature, istraživanja i praktičnog rada. Na njenom usavršavanju poslednjih godina radim sa kolegom i saradnikom Milovanom Zvijer u skoro pa svakodnevnoj praksi. Često se susrećemo sa pitanjem - šta se dešava, kolika je uspešnost tranzicije[1] u porodičnim kompanijama kod nas? Da li je kod onih koji prilježno rade na „4 pripreme“ veća verovatnoća da će generacijska tranzicija biti uspešna? Moramo znati i razumeti da je ova tranzicija još uvek u početnoj, ulaznoj fazi, u kojoj su njeni slučajevi sve češći i češći ali još uvek nije dovoljno poodmakla da bismo mogli doći do relevantnih rezultata pa je rano i za istraživanja. I nije neočekivano da se, a sve sa prizvukom želje za odugovlačenjem donošenja seta najvažnijih odluka vezanih za budućnost porodične kompanije, čuje i nepoverenje u proces planiranja generacijske tranzicije. Iskustvo mi govori da se ne radi ni o kakvoj posebnoj skepsi vezano za konkretno planiranje tranzicije o kojoj govorim i pišem već generalno prema procesu planiranja. I ranije sam se, u praksi savetodavca u organizacionim promenama, susretao sa  pitanjima poput „Kako i zašto planirati kad se sve tako brzo menja“. I sve do meni omiljenih pozivanja na narodne mudrosti o uzaludnosti planiranja. Imam jasan stav da je konstrukcija „narodna mudrost“ oksimoron i da je dokaz vidljiv u demokratskim društvima svakih nekoliko godina na izborima, a u naprednim demokratijama i češće. Ja se pak pozivam se na Šekspira – „Nije na zvezdama da nam određuju sudbinu, već na nama samima“ .

No, sem dubokog uverenja da je Šekspir mudriji od „naroda“ želim da ponudim čvršći argument. Od proleća 2015. godine postoji, radi i raste Klub 2040 koji čine pripadnici II i III generacije sa prostora bivše Jugoslavije. Broj članova se povećava i danas ga čine blizu 200 mladih ljudi koji dolaze iz više od 150 kompanija. Polazim od razumne pretpostavke da, ako se neko učlanio u ovakav klub koji se bavi problemima tranzicije, tada bar ona/on traži rešenje za generacijsku tranziciju. Logično mi je i da je osnivač to bar odobrio, ako ne i inicirao. Zamolio sam da se iz naše baze izvuku kompanije čiji su se članovi priključili Klubu od osnivanja do 2018. i koji su i dan danas aktivni. Znači minimalno 5 godina su aktivni, dolaze na sastanke Kluba, druže se, čitaju tekstove, razmenjuju iskustva, posvećeno rade na sopstvenom razvoju i razvoju porodičnih kompanija. Takvih kompanija ima 64. I postavlja se pitanje – da li su te kompanije danas bolje, uspešnije. Da li je uključivanje druge generacije pomoglo da se ostvari prvi cilj generacijske tranzicije?

Da bi se došlo do odgovora na postavljena pitanja posmatrani su sledeći javno objavljeni i dostupni ključni pokazatelji kojima se meri uspešnost kompanija:

·       Aktiva

·       Kapital

·       Prihodi

·       Profit

·       EBIDTA

·       Broj zaposlenih

i poređeni su i analizirani rezultati iz 2021. godine u odnosu na 2017. [2]

Siguran sam da slika govori više od reči. Siguran sam i da kada su na slici brojevi, rečenice su suvišne:

Naglašavam za neverne Tome da nije rađen ukupan zbir posmatranih parametara za sve kompanije u 2017. i poređen sa 2021, već je za svaku ponaosob urađeno poređenje i predstavljeni rezultati predstavljaju prosek procenata za svaku kompaniju ponaosob.

Rasli su i bolji su rezultati u velikoj većini onih kompanija kod kojih su makar naslednici posvećeniji generacijskoj tranziciji nego što su to bili pre njihovog uključenja.

Dajem sebi i sledeći zadatak, koji će biti teži. Uraditi i kvalitativno istraživanje o odnosu između osnivača i naslednika, da li je on sada bolji, da li se bolje čuju i razumeju, sarađuju… Uveren sam da će i ono pokazati da je Šekspir mudriji od naroda.

Boris Vukić

[1] Evo ovako da ne opterećujem tekst da ponovim „Uspešna generacijska tranzicija je ona nakon koje su kompanije bolje i uspešnije, a članovi porodice imaju porodičan ručak kao sve „obične“ porodice“

[2] Uzorak - 64 kompanije iz kojih su se naslednici priključili Klubu 2040 od 2015-2018, obrada i analiza Momčilo Vukić