PORODIČNA kompanija ili porodična KOMPANIJA
Autor: Boris Vukic
Konflikti u porodičnim kompanijama su lakše rešivi u situacijama kada članovi porodice u očekivanjima od generacijske tranzicije na isti način naglašavaju pojam „porodična“ ili kad na isti način u očekivanjima naglašavaju „kompanija“. Znači, u nekim slučajevima se porodična kompanija čita, vidi, misli i živi kao PORODIČNA kompanija, a u nekim kao porodična KOMPANIJA. Problemi nastaju ako u ovom čitanju i očekivanju ne postoji saglasje pa neki članovi porodice misle da smo mi PORODIČNA kompanija, a neki da smo porodična KOMPANIJA. I naravno da su ovi slučajevi češći (k’o da osnivač nema drugih muka u životu).
U slučaju PORODIČNA kompanija, koji je u teoriji znan kao koncept „porodica na prvom mestu“, osnivači naslednike vide kao „oni su nama jednaki“, raduju se njihovom dolasku i radu u kompaniji, ako treba i izmisliće radno mesto samo da bi svi bili zajedno. Sa ponosom se izgovara i složno zapisuje da „Porodična kompanija je vezivno tkivo porodice i vrata naše kompanije su ne samo širom otvorena, nego ćemo podsticati i stimulisati da se i sledeće generacije priključe našem biznisu“. Još ako se i snajke i zetovi priključe, nema kraja našoj sreći. Tranzicija vlasništva je znana – „jednaki smo“, ona se po pravilu i ne potencira, „možemo i sad da se upišemo, a može i kad bude moralo“. Sa tranzicijom upravljanja i vođenja kompanija stvari idu malo teže. Po pravilu, tada postoje ograničenja i smetnje u organizacionom uređenju kompanija i njihovoj profesionalizaciji, uz retke izuzetke. Ovde su prisutni simptomi nepotizma i kronizma o čemu sam već puno pisao.
Sa druge strane kod porodičnih KOMPANIJA, interesi i potrebe kompanija su na prvom mestu, potencira se profesionalizacija u punom smislu, u ekstremnim slučajevima naslednici se zapošljavaju tek kad se ukaže potreba za određenom pozicijom, raspisuje se konkurs i oni zaista budu najbolji kandidati. O ovom ekstremnom primeru sam samo čitao, a nisam ga video u svojoj decenijskoj praksi. Ali sam upoznao nekoliko mladih ljudi koji naglašavaju da su oni profesionalni menadžeri a ne naslednici. Sa ponosom takve porodice izgovaraju i zapisuju „Svesni i odgovorni prema porodičnoj kompaniji podstičemo i stimulišemo sledeće generacije na adekvatno obrazovanje, pripremu i obezbedićemo njihovo profesionalno i sistematsko uvođenje u skladu sa potrebama kompanije i njihovim mogućnostima“.
Pogrešno je pitanje koji je od ova dva koncepta bolji. To je vrednosno pitanje, a svaki vrednosni stav ima svoju cenu.
Vraćam se na početak, bitno je da članovi porodice po ovom pitanju dele isti stav i imaju iste vrednosti. Rad porodičnih saveta i izrada dokumenata porodične kompanije, ma kako ih zvali, u takvim slučajevima teče puno lakše i sa manje trzavica.
Problemi nastaju i kao svaki problem koji se ne komunicira, već se trpa pod tepih, vremenom postaju sve veći ako neko od naslednika ili roditelja duboko veruje i očekuje od kompanije da bude tretirana kao da smo svi isti, a neko ne. Nekada bude da deca nemaju iste poglede na život i posao. Da nemaju svi iste interese.
Problem se po pravilu i javi kada nemaju svi iste interese i potrebe, a svi misle da imaju ista prava na jednoj stvari. A porodičnu kompaniju doživljavaju kao jednu stvar.
I zato se u državama sa dužim pamćenjem koriste različiti načini da bi na istoj stvari više ljudi imalo različita prava. Pa se gleda šira slika i šta sve u njoj ima. Ne zato da bi neko dobio više ili manje, već zato da bi svako dobio ono što mu odgovara i pripada prema sklonostima, doprinosu, trudu..., a stvar - preduzeće ne samo opstalo već i razvijalo se. I da niko ne bi porodičnu kompaniju zloupotrebljavao i budućnost joj ugrožavao.
I zato je u ovakvim situacijama jasna komunikacija još potrebnija. Verovatno i na početku bolnija. Zato je tada potrebno pažljivo raditi na porodičnom savetu i izradi porodičnih dokumenata. I ne tražiti šablone. Jer, tipski obrasci su kao kapa jedne veličine. Nekome će biti taman. Nekom mala, te će sa glave da spada. A nekom pak velika pa će na oči da naskoči.
Zadatak je osnivača da oceni da li je kompanija pripremljena za eventualne nesporazume čiji nastanak se danas može predvideti. Predvideti ili zato što prirodno nastaju ili su im, prema onome što je danas poznato, očekivani.
Boris Vukić
O PORODIČNIM kompanijama, porodičnim KOMPANIJAMA i porodičnim kompanijama deliće svoje znanje i iskustvo Boris Vukić, Milovan Zvijer i Emin Efendira na radnom okupljanju osnivača 14. i 15. novembra u Beogradu.
Više informacija na:
https://www.porodicnekompanije.com/dogadjaji/radno-okupljanje-osnivaca