Oprosti mi pape

Autor: Boris Vukić

Nakon dugo vremena opet sam dobio savet od dobronamernog čoveka da himna Kluba 2040, kluba pripadnika druge i treće generacije, treba da bude pesma koju je proslavio Oliver Dragojević „Oprosti mi pape“. Prisećam se davnih vremena i društva i večere kada smo o tome razgovarali, neobavezno uz piće i kada su padali različiti predlozi – npr. „Guzonjin sin“, pa „Kosi tata, kosim ja“… i od svih neozbiljnih najozbiljniji ispade „Oprosti mi pape“. Po povratku u sobu zamolio sam druga Googla da mi da na uvid tekst koji je napisao Momčilo Popadić Pope, a do svih nas doneo već spomenuti Oliver. Htedoh da vidim može li ona dovoljno dobro i tačno da bude još jedan prilogu razumevanju odnosa osnivača i naslednika.

I čitajući vidim da malo je, pomalo, ponegde u tekstu bilo upotrebljivih paralela između ovog „pape“ i sina iz pesme i moje ciljne grupe - osnivača i naslednika (naslednice). Ali malo, premalo, puno puno manje nego što sam očekivao.

Ovaj Oliverov (odnosno Momčilov) je „svugdi bija“ i dobro, to može da posluži – osnivači su puno kojekude putovali, tražili nova tržišta, dobavljače, obilazili klijente... Zatim „Rekli su mi najgore o tebi“ pa i to može – puno je ogovaranja i loših reči o osnivačima, „selo“ svašta priča, pa i kletva je kod nas dugo bila a i dalje teško prolazi „Da bog da kod privatnika radio“, jer teško prašta se uspeh. Na tom talasu je i „rekli su mi ono ća su znali“. Izvinite, dragi čitaoci, sa atrofiranim preduzetničkim duhom i dahom (dobili ste nešto drugo, ne kažem, al’ ovo niste), malo je onih koji razumeju tajanstveni svet osnivača. Zaista malo su znali i malo razumeli šta je to u ljudskom biću što ga goni da se u preduzetničke vode upušta i posle uz njih spušta (napomena uredniku namerno ne piše „niz njih“, ne menjati, molim), a (samo) novac nije. Pa sledi i „Rekli su mi da si sova Boga“ što i dalje odgovora - psovao je i Boga i mater i oca, a najviše državu koja ga je uvek nekim nametima davila i gnjavila a retko na kašičicu podržavala.

Imamo i deo pesme koji je potpuno irelevantan za paralelu koju tražim. Sasvim je svejedno da li je „puno pija“, „ženske jubi“ tek da ne govorim „na kartama da si šolde gubi“. Po ova prva dva dela osnivači se ni manje ni više nego prosek ponašaju, a što se tiče karata e tu smo tek daleko - međ hiljadama koje sam za ovih godina samo je jedan tom poroku sklon bio.

No, najveća, najveća razlika nastaje u stihu „i moj život sada na tvoj život sliči“. Au, pa upravo je obrnuto, onako kako su osnivači vodili kompanije deca neće i ne mogu, odnos dece prema odmoru, životu je najčešće upravo suprotan od odnosa koji je imao otac/osnivač… Ne, ne, ne i ne – ne liči život naslednika životu osnivača, ne žele naslednici da liči i ne treba da liči. Jednostavno rečeno – Osnivači žive da bi radili, a naslednici rade da bi živeli.

I razočaran sam bio nakon pažljivog ponavljajućeg čitanja jer nema ništa od dobre ideje, te oprah zube, ugasih svetlo, sa idejom da spavam. Ali… eto crva u glavu uskoči, pa kopa li kopa, pa olovku u ruke hvatam i beleške pišem da ne pobegne do ujutru, na kraju tako jak beše crv da sam ustao i zapisao revidiranu verziju pesme „Oprosti mi pape“. Neka ostane ova originalna ali neka bude i ova koja više odgovara poruci koji tražim. I ko želi da je pročita eto je na kraju teksta. Za one kojima je poezija daleka i strana izdvajam ključnu razliku:

Boris Vukić

Boris Vukić sa velikom empatijom za osnivače i naslednike kreirao je online kurs „Tajanstveni svet porodičnih kompanija“ i više informacija možete pronaći na linku https://www.porodicnekompanije.com/dogadjaji/kurs-tajanstveni-svet-porodicnih-kompanija

Oprosti mi pape (verzija BV)

Rekli su mi najgore o tebi

nisu imali pričati o sebi

rekli su mi ono ća su tili

virova san, stariji su bili

Rekli su mi da si svugdi bija

retko doma viđa san te i ja

rekli su mi ono ća su znali

virova sam jer san bija mali

Oprosti mi pape ove grube riči

ja ne želim da moj na tvoj život liči

oprosti mi pape, ja razumin tebe

u životu svome želim vidjet sebe

Rekli su mi da si samo sebe jubi

zbog posla često da si glavu gubi

oprosti mi pape, ja razumin tebe

u životu svome želim vidjet sebe

Rekli su mi da si svoga Boga tjera

rekli su mi da nisi zna šta je mjera

rekli su mi ono ća su znali

virova sam jer san bija mali

Oprosti mi pape ove grube riči

ja ne želim da moj na tvoj život liči

oprosti mi pape kad me nemoš slušat

ja samo želim život svoj kušat

oprosti mi pape, volin te pape

Boris Vukić

Previous
Previous

Meka moć u porodičnim kompanijama

Next
Next

TO ili Olako očekivana brzina