Učestvovanje u vlasništvu - zašto NE iz ugla menadžera
AUTOR: Irena Bulat
Očekivanja su magična reč.
Jasno je i prihvatljivo da u vrednosnom modelu preduzetnika–pokretača–osnivača organizacija možda i najjači motiv da krenu u osnivanje kompanija jeste želja za stvaranjem novog života i sveta – kreacija organizacije koja je ostvarenje njihovih vizija, stavova i odluka.
Dokazivanje, samodokazivanje, finansijska sigurnost i sloboda svakako su ozbiljni igrači u toj priči.
Kada ideja postane stvarnost i novi život - kompanija se razvije i dokaže na tržištu - počinje da se jače javlja novi motivator kod osnivača i vlasnika. Ponekad je intenzivan od početka, nekada se tek u kasnijoj fazi razvoja javlja kao mali glasić u glavi, no sigurno da je sada već tu – želja za produženjem života organizacije. Težnja za vremenskim trajanjem čeda, prevazilaženjem biološkog života osnivača - kako ostaviti trag u vremenu?
Ukoliko postoje biološki naslednici pogodnih osobina oni obično postaju fokus na kojem se ova želja „iskaljuje“. Ako ne ili osnivač, bez obzira na biološke naslednike, u svojim prvim saradnicima vidi najvernije saborce i potencijalne nosioce baklje, dolazimo do teme ovoga teksta.
U racionalnom modelu ideja o uvođenju menadžera u vlasništvo kompanije je model koja može imati odlične ishode. Hajde da ga gledamo iz pozicije osobe koja učestvuje u ostvarivanju ciljeva kompanije, ali nije podnela rizik osnivanja i pokretanja. U situaciji u kojoj se nalazi, menadžer dobija dete i ima priliku da svojim dobrim radom obezbedi i detetu i sebi dobar život. Pozicija menadžera podrazumeva da će sve boljim radom dobijati i sve više i novčanih nagrada i sve više prilika da utiče i/ili donosi odluke koje se tiču razvoja i daljeg rasta kompanije. Na platu će se zidati varijabile, na njih bonusi i posebne nagrade, na najvišim pozicijama i primereno učešće u profitu koji stvara za organizaciju. Posvećen i dobar rad treba nagraditi i kada ste u pravoj organizaciji to će se i dogoditi. I možda dođete u situaciju da „druga strana“ razmotri udeo u vlasništvu kao nagradu koja je zaista i primerena posvećenosti menadžera.
Ovo je tačka preloma. Učestvovanje u vlasništvu – zašto NE iz pozicije menadžera. Ono što se „daje“ i ono što se „uzima“ nema istu relativnu težinu. Ako menadžer u sebi nema izrazitog preduzetničkog motiva, što je vrlo verovatno jer on je dobar menadžer, to mu je posao i nije pokretao svoju kompaniju (ergo preduzetnički element je samo deo a ne dominanirajući), motivatori koji ga pokreću nisu identični onima koji nagone osnivača/vlasnika. I ta različitost motivatora je klica osnovnog razloga zašto menadžeri treba da se boje ove ponude.
Naime vlasnik i osnivač u konačnom trenutku odluke da ponudi menadžeru deo vlasništva daje možda najviše od sebe. Zaista je velika stvar dati „funtu svoga mesa“ što je opravdani pogled jednog osnivača. Očekivanja po pitanju zahvalnosti na ponudi su primereno visoka.
Menadžer pak kompaniju može doživljavati i kao svoj drugi dom i kao polje svog dokazivanja i kao izvor svog kruha nasušnog (i povrh kavijara), ali ona nije njegovo dete. Ponuda svakako predstavlja nagradu za do sada uložen trud i nagoveštaj budućeg položaja u kompaniji. No, da li na tasu nagrada može da izjednači funtu mesa??!!!!
Opasna situacija nedovoljne oduševljenosti ponudom, oskudne zahvalnosti, neprimereno mlakog prijema poklona nukleus je verovatnog zahlađenja i razlaza između vlasnika/osnivača i menadžera. Za ovakav ishod nije važan model, nema racionalnog objašnjenja za tinjajući konflikt koji može nastati ukoliko menadžer neadekvatno oduševljeno odgovori na ponudu. No vratimo se - osnivanje kompanije nije racionalni model. Mnogo je emocije uloženo i legitimno je da one utiču na naše odluke. Nepodudaranje očekivanja jeste magična fraza.
A ideju da vlasnički udeo u kompaniji treba da zameni bol što menadžer nema svoju kompaniju, izvinite, neću ni da komentarišem.
Pouka za osnivače - Ako postoje menadžeri koje vrede kao saborci prve vrste, koji mogu i nose generalske uniforme pre nego okitite ordenom pitajte ih šta bi želeli kao nagradu i afirmaciju. Pitajte ih kako bi vam mogli pomoći da obezbedite dugovečnost kompanije pre nego pretpostavite pogrešan odgovor, napravite nepristojnu ponudu i možda izazovete nepovratno loš ishod.
Pouka za menadžere - Ako organizacije u kojima radite smatrate da vrede vašeg najvećeg truda i još duuugggooo vašeg uloženog vremena nametnite njihovim vlasnicima temu vašeg motiva da uložite sebe do kraja karijere u tu kompaniju. Budite jasni bez obzira koji su to motivi.
Izuzetak koji potvrđuje pravilo - Sve gore navedeno ne važi za menadžere-osnivače koji su bili u prilici da pokrenu kompanije i izgrade ih od zaposlenog broj 1, odnosno njih. Oni su takođe osnivači jer su uložili sebe, iako je osnivački kapital dala kompanija majka ili neki investitor. Njima, smatram, da je nepristojno ne ponuditi udeo u vlasništvu jer očekivanja su magična reč.